Живот Манастира

Будући да је у претходним текстовима указано на величину Сопоћана у културном, уметничком и историјском смислу, следећи редови биће посвећени духовном значају манастира, који је превасходан. Основна функција једног православног манастира јесте управо неговање православне духовности, од старина засађене у Цркви Христовој од стране светих апостола, а нашем народу дароване преко равноапостолног светитеља Саве Српског. Главни носиоци ове духовности су управо монаси који у том манастиру живе.

Православно монаштво је древна црквена установа. Још од првих векова постојања Цркве Божије, многи благочестиви хришћани гоњени богоборним властодршцима или пак љубављу према Богу, удаљавали су се од сујете овога света, у пустиње, горе или недалеко од градова, како сведоче списи ондашњих црквених писаца. Усамљени, или органозовани у заједнице, ови богољубиви људи су се трудили на спасењу своје душе имајући пред собом само један циљ – испуњавање заповести Господњих, проводећи свој живот у уздржању, молитви, безбрачности, сиромаштву и свакој побожности, да би тако задобили живот вечни у непролазној радости Царства Небеског. На тај начин настало је православно монаштво као најузвишенија философија живота, и као најлепши украс Цркве Христове и њен најзрелији плод.