Средњевековни период

О животу Сопоћана, почев од оснивања па све до разарања, зна се врло мало с обзиром да су историјски извори о томе веома оскудни.По неким детаљиама из житија средњовековних црквених личности можемо закључити тек по нешто.Тако се у житију светог архиепископа Данила II каже, да је дошавши у Сопоћане, као члан краљевске свите, светог краља Милутина, након разговора са једним духоносним старцем манстирског братства, одлучио да крене путем монашког живота, и отишао у оближњи манастир Кончул где се замонашио.

По предању Сопоћани су током средњег века у Србији били познати по великом броју монаха. Издвојеност овог манастира као и развој оближњег места Трговишта, које је као што само име каже било трговачки центар, условили су и развој самог манастира у материјалном смислу, који је праћен и његовим духовним развојем. Међу ктиторима из поменутог места издваја се тада позната трговачка породица Прибисалића. Процват манастира догодио се током XVI века. Као краљева задужбина и овај манастир је у свом власништву имао велико имање, на основу чега можемо претпоставити да је имао и богату ризницу, од које у самом манастиру није ништа сачувано.“Сопоћански помјаник“ је једно од ретких сачуваних манастирских књига и данас се налази у петроградском музеју. У њему се помиње неколико сопоћанских монаха, између осталих и монах Пахомије, један од састављача помјаника што указује на тадашњу преписивачку делатност манастира.

О великом броју монаха који је овде живео сведоче многе црквине, испоснице и метоси расути у ближој и даљој околини манстира. Још један доказ у прилог овоме јесте чињеница да је скоро сваки метар ужег манастирског окружења нечија гробница. Археолошки и грађевински радови током којих су ископане многе људске кости то показују. Овде се исцрпљују наша сазнања о средњовековном периоду манастирског живота, нешто више зна се о животу манастира након обнове.