Период након обнове

После 1926 год. kада је манастир обновљен помиње се поп Радоје који је вероватно опслуживао цркву, и надгледао обнову храма, о чему сведочи једна његова стара фотографија са радницима на грађевинским скелама испред цркве. Овај свештеник сахрањен је јужно од олтарске апсиде.

Током каснијих година помиње се неки монах Јефтимије, као и игуманија Катарина са монахињом Маријом у њеном писму сачуваном у Патријаршији у Београду, где пише о терору над српским народом и њима самима, од стране неправославног живља из околних села. Касније се помиње јеромонах Доситеј, који је умро као жички архимандрит. Често су манастирски конаци били и домови сиромашних породица, у време када у манастиру није било монаха.

Негде подесетих година у Сопаћене долази једно мало монашко сестринство из овчарских манастира.Ово сестринство ће у манастиру живети све до 1996 год. На челу са игуманијом Даријом. Трпећи сва искушења које је страшно време у коме су живеле са собом носило, ове честите монахиње су уз велики труд, самопожртвованост и уз Божију помоћ сачувале ову светињу. У овом периоду међу свештенослужитељима ове обитељи помињу се јеромонах Сава Чанчаревић, архимандрит Сава Кривокућа као и јеромонах Дионисије Милићевић од којих је на манастирском гробљу сахрањен само последњи међу њима.